Zdravo živo baje Mijalko!
E, vide li? Beše mu, projdoše i prvomajsćiti praznici. Tija nekolko dna se narod odmori, ispucaše se, izveseliše koj kolko je mogl, a najviše se izraduvaše tija mpaditi i decata, iako ne znaju zašto je bil tija praznik.
Nego eve se, jutre je pak praznik Džurdžovdan, slava na stoku za stočari i ovčari. Ono nekada su svi slavili tija praznik, a sa samo Ciganjeto ga poštuju i slave. Pa zatova me oka njekanja moj 6rtanac iz selo da vidim te tuva po Cigansku malu ako oče nekoj, ima dvajestinu jagnjišta, da đi prodade. Pa se ja baje nadigo te otido kamto Cigansku maluda se za tova raspitam. Ciganska mala neje više onakva kakva je 6ila predi pedese godine. Od ponapred, beše tolko prljavo da ga kažemo, pa skoro svi su išli u prošnju, a imaše i mlogo vržalice Ciganće, koje za pare vražukaju i gledaju u dlan. Sečam se beše jedna Ciganka Zujka, sedla u Tijabaru, narod proodi i ona oka zbira narod te njim gleda. Pa i ja jedan dn proodim tamo, narod zbralo se, pa reko da vidim kakvo je, prido, ona me seca za ruku:
-Ta daj da ti gledam u dlan!
Ja se opira ali ona navalipa i ja pristado.
Ona poče:
“Te iz tvoj dlan gospodine vidim da ćete uvati jedna boles, ali neče te uvati na smrt nego če se izvlečeš, a to je mnogo dobro za tebe i tvoj život. Još iz dlan ti vidim da ćeš da begaš u svet i tam će da upoznaš veliki ljudi, sa veliki poznanstva, i ima se zaposliš preko vezu. I još ti dlan kazuje da ćeš da budeš mlogo podoban u životu, jezik ćeš da imaš, usta ćeš da nemaš. Sve ćeš dagovoriš kako ti drugi govoru da kažeš. Al jednom ćeš da laneš sa svoju glavu, i tu ćeš grdno da se prevriš. Inače, linija za sreću ti se malko napukla na jedno mesto, al to je samo prolazno, opet će se sastavi kad utuviš ono što sam tirekla“.
I da znaješ baje Mijalko, teka si i beše, al ja kasno razbra i stvarno ga nadrlja.
Ajde sa uzdravje baje, i neka ti je srećan Džurdžovdžn, pa ega Bog dade još praznici u godinutu, pa da se slavi i narod da se sastavlja i druži…
Mlogo ti se pozdravlja, deda Bora iz Pirot.
