Zdravo gradžanje,
Dojde i panadžur. Oču da kažem, vašar. Velika Gospo’ina. Golem svet`c! E, sa mi, seljaci, vrčamo gosjeto na vas, gradžanje.
Ubavo se sprovedemo, isto kako i vi pri nas na razne slave i preslave. Ali sa’ odi ruč`kat nema da pisujem jerbo vi lani pisuva kako smo se sproveli pri Pantu, pisaratoga, u Dolnju malu i pri njegovu Spomenku. Sa’ če vi kazujem kakvo beše jednu godinu b’š u vašarat i okolo njega.
B`š nekako uoči panadžur moja Seva ide u lozje da probere šar i beše stupnula na orej. I do uvečer, nogata njoj oteče kako kratuna. Uganula đu. More, pobratim Kostadin, znaje da namešta, trlja đu sas sapun, gazi na kakalašku, sve uraboti kako trebe ali da ozdraveje trebe si vreme, nokolko d’na.
I teka ti tova jutro ja otido sam na vašar. Oču da kažem, samo sas magareto. Doduše i kutreto pojde po men’, ali kad zaminumo Barje Čivlik i ka’ nablizimo do “Galiju”, uoka se na zvučniciti ovija sas menadžerijutu; Muna u “globusat” poče da dava gas na motorat kako da če izrga č`k u Sinju Glavu; Muninica poče da naviva na zvučniciti pri auatata; ovija sas ringišpilat ulelača se kako da je nedotepan… A ono se jadno uskucka, podvi rep pa udari nazad, pravo za Rasnicu. Savilo uši i bega kako da sam mu zadnjicu natrljal sas feferonu!
Vrza’ magareto za krivu vrbu pa preseko kroz topolete. Štrapem ispol`k da ne nagazim nekoj “đuveč”. A tamo, posukal se narod odi sve strane. Koga si je žena istrovila, tamo če ga najde. Doduše, ako oče da ga traži. A ja da ne dangubim, pri jednu ubavu vurundžiku kupi si mećici.
Zametnul sam disaziti, cucam se kroz gužvutu i tražim sitaratoga da si kupim gusto sito. Kad, predi jed’n malečak šator, tak`v neugledan, zbral ce narod kako da oe nešta džabe deli. Jedan žoljav Ciganin, sas šiljav nos, sedal na tronošku i nekakvo melje u mikrofonat. Gledam ga, ma isti car Selasija iz Jetijopiju. Prijdo’ i ja da vidim i da čujem. Grizem mećik, stra’ me da se ne o’ladi, i vrtim desnoto uvo. Na njega bolje čujem.
Narode, uleznite da vidite čudo golemo.: do pola devojća, a od polovin na dole riba! Uvatena je u Crno more! Pet mreže je scepila dok da đu izvadimo! Za dvajes’ banće če raboti sve kakvo njoj naredite! Navali narode! Dvajes` banće! Dvajes’ banće!
Oka Selasija, a pozadi njega na dasku nacrtana taja devojća sas gole grudi i sa riblji rep. Koj si je poš`l sas ženu, ona se namršti kako trninće da jede i odma ga odseca komto vrtelješćete. Na kraj ostado`mo mi malko postari i ponekoj “šiljokuran odi tričetrnajes’ godine.
Davaju pare na Ciganinatoga i ulaze u šatorat. Ja se po`obrnu levo-desno, da me ne vidi nekoj Rasničanac, stra’ me če kaže na babičkutu, tutnu na ovoga dvajes’ banće i fuknu se kako mače pod slamaricu. Selasija uleze odma` po nas.
A unutra t`vnica. Vrtim se levo desno: nigde nema devojća! Kad, na sredinu šatorat podelen sas platno i na drvenu kutiju turena nekakva tegla odi dve ćila, plna sas vodu. Ovija što ulezoše sas mene počeše da se butaju i da zazrtaju u teglutu. Vidim: nekakvo mrda u nju. Zazrnu i vido u vodutu nekakvu devojću, do polovin umotanu u svileno platno,
a nagore đi kako malko poistresla. Ništa se jako ne vidi. Skontam ja da je golema prevara i da đu odnegdeka preslikavaju sas sijalicu.
Prešiša me Selasija, izbi mi dvajes banće iz džep. Porastoše mi uši kako na magare.
– Ajde, kažete njoj kakvo da vi raboti! oka vašardžijata.
– Neka đi malko protrese! zapoveda jedan Držinac.
– Protresi đi! izoka ovija.
Ona se protrese kako kutre kad izlezne iz ladnu vodu.
Ajde, gotovo! Izlazete! Prestava je završena! uoka se Selasija. Ma ti li če mene da preveriš! Premisli si, pa izozdol promulji štapat i izvrnu kutijutu. Puče tetlata kako top, plisnu vodata: nigde nema devojća! Ciganinat ostade da se bije u glavu kako udavica na zadušnicu a mi si otidomo koj na kude vidi.
Na kraj če vi molim: Nemoj nekoj odi vas da pročita na babutu ovova pismo! Če spim pri magareto!
Mlogo vi se pozdravlja deda Mijalko iz Rasnicu.
